Pravoslavni vernici Božić slave puna tri dana, a svaki od njih ima svoje običaje i verovanja. Tradicija nalaže da se tokom ovih dana kuća ne čisti, naročito ne metlom, jer bi to, veruje se, moglo „otjerati“ sreću iz doma.
Prvi dan Božića – Hristos se rodi!
Prvi dan praznika je sam Božić. Na božićno jutro, prvi gost u kući – položajnik – pozdravlja ukućane rečima: „Hristos se rodi!“, a zatim grančicom badnjaka džara vatru uz reči:
„Koliko varnica, toliko zdravlja, koliko varnica, toliko sreće i veselja, koliko varnica, toliko parica.“
Položajnik simbolizuje mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i doneli poklone novorođenom Hristu. Tradicija kaže da on donosi sreću u kuću za celu narednu godinu, pa treba da bude zdrav i krepak.
Pre izlaska sunca domaćica mesi čašnicu – božićnu pogaču, u kojoj se sakrije parica. Ko je pronađe, očekuje ga sreća i blagostanje tokom godine.
Svi ukućani se oblače svečano i odlaze u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju. Posle službe, razmenjuju se pozdravi: „Hristos se rodi!“ i odgovara: „Vaistinu se rodi!“.
Na bogatoj božićnoj trpezi, po pravilu, nalaze se sir, pečenica, pšenica posejana na Svetog Nikolu, kao simbol blagostanja. Pečenica, koja može biti prase, ovca ili ćurka, priprema se dan-dva pre praznika, a jede se hladna sve do Malog Božića (Srpske Nove godine).
Prvi dan Božića, prema tradiciji, ne posećuju se tuđe kuće. Ide se u crkvu i pomiruju oni koji su bili u svađi. U nekim krajevima, veruje se da taj dan treba početi od svakog posla, ali ne smete spavati da ne biste bili lenji u narednoj godini.
Drugi dan – Božji dan i dobra dela
Drugi dan Božića posvećen je Saboru presvete Bogorodice i narodnom verovanju sabiranja dobrih dela. Zove se i Božji ili Srednji dan.
Ovaj dan je u znaku solidarnosti, milosrđa i prijateljstva. Obilaze se kumovi, prijatelji i komšije, a goste ne treba odbijati. U Vojvodini se prežu konji, a još se zadržao običaj koleda – grupa maskiranih mladića obilazi kuće, pevajući božićne pesme za zdravlje i napredak domaćinstva.
Treći dan – Stevandan
Treći dan praznika slavi se Sveti arhiđakon i prvomučenik Stefan, koji je kod mnogih porodica i krsna slava.
Na ovaj dan se iz kuće iznosi slama doneta za Badnje veče. Nije se bacala, već se stavljala u raklje, pčelinjak, vinograd, voćnjak ili kokošinjac. U Vojvodini se slama uklanja tokom noći, ćuteći, kako „Božić ne bi otišao“.
Do Malog Božića (14. januar), ljudi se pozdravljaju tradicionalnim božićnim pozdravom: „Hristos se rodi!“.
Šta se radi s badnjakom?
Badnjak simbolizuje novo rađanje i berićetnu godinu. Tradicija nalaže da se ne baca u kontejner ili na smetlište, već da se vrati u prirodu – na rodno drvo, gde će doneti rod sledeće godine.
U većini krajeva badnjak se iznosi iz kuće trećeg dana Božića, dok u nekim ostaje do Malog Božića kada se loži u ognjištima ili vraća prirodi.
Olivera Stančić, teološkinja i koordinatorka verske nastave u Lepeničkom namesništvu u Kragujevcu, objašnjava:
„Badnjak simbolizuje novo rađanje. Svi želimo berićetnu i rodnu godinu, a da bismo imali napredak, treba ga vratiti prirodi, odakle dobijamo sve što nam je potrebno za život.“
Zaključak: Božić se ne slavi samo kroz trpezu i darove, već kroz poštovanje tradicije, porodice i dobrih dela. Svaki od tri dana ima svoje značenje i običaje, a posebno je važno poštovati badnjak i položajnika, koji simbolizuju sreću i blagostanje u domu.
