Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) potvrdilo je da ministar kulture Nikola Selaković nije došao na zakazano saslušanje u petak, iako je pozvan kao osumnjičeni u istrazi poznatoj kao slučaj „Generalštab“. Njegov izostanak nije opravdan, a ni njegov branilac, čije je prisustvo obavezno, nije dostavio bilo kakvo obaveštenje.
Prema informacijama iz tužilaštva, Selaković nije uputio čak ni dopis kojim bi obrazložio razloge nedolaska, iako su mediji prethodnog dana izveštavali da je na jugu Srbije obilazio opštine.
Stekli se zakonski uslovi za privođenje
Ovakav izostanak otvara mogućnost da tužilac naloži privođenje ministra Selakovića. U praksi to znači da policija može dobiti nalog da ga dovede na saslušanje.
Ako policija ne uspe da ga pronađe pre narednog saslušanja, tužilac ima zakonsko pravo da izda i nalog za hapšenje.
Detalji slučaja „Generalštab“
U ovoj istrazi TOK sumnjiči više funkcionera i rukovodilaca iz oblasti zaštite kulturne baštine:
- Gorana Vasića, direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture
- Aleksandra Ivanovića, v.d. direktora Gradskog zavoda
- Slavicu Jelaču, sekretarku u Ministarstvu kulture
Terete ih za produženo krivično delo zloupotrebe službenog položaja, povezano sa ukidanjem zaštite nad zgradama Generalštaba u centru Beograda.
U maju 2025. Goran Vasić je pred tužiocem priznao falsifikovanje dokumentacije na osnovu koje je Vlada Srbije donela odluku o brisanju Generalštaba iz registra kulturnih dobara.
BIRN je zatim objavio iskaz Aleksandra Ivanovića, koji je naveo da je Selaković više puta od njega tražio pripremu dokumenta za ukidanje zaštite, iako za to nije bio ovlašćen.
Pritisci na tužilaštvo
Zbog istrage, TOK je prethodnih nedelja trpeo otvorene pritiske i targetiranje od strane najviših državnih funkcionera.
Predsednik Aleksandar Vučić je u više navrata kritikovao tužioce za organizovani kriminal, nazivajući ih „kriminalnom bandom“, „mafijom“ i „najgorim kriminalcima“, zbog čega je Kolegijum TOK-a dva puta reagovao oštrim saopštenjima.
Istraga „Generalštab“ se, prema ocenama stručnjaka, smatra jednim od najosetljivijih i najvažnijih predmeta u poslednjim godinama zbog sumnji u manipulacije kulturnom baštinom i mogućeg zloupotrebljavanja institucija.
