Slučaj Generalštab ponovo je u centru pažnje domaće javnosti. Prema rečima urednika nedeljnika Vreme Filipa Švarma, ova afera više nije samo pitanje urbanizma i zaštite kulturnog dobra, već je postala simbol političkog otpora i odsustva pravne države. Švarm tvrdi da je Generalštab direktno povezan sa smenom aktuelne vlasti i da upravo taj slučaj pokazuje kako sistem funkcioniše i gde prestaje primena zakona.
Švarm: Bez promene vlasti nema istine o Generalštabu
Švarm smatra da je razrešenje afere moguće jedino ukoliko dođe do smene vlasti. Ističe da nijedna velika korupcionaška afera u protekloj deceniji nije dobila pravosudni epilog, te da bi se tek nakon političke promene otvorio prostor za nepristrasnu istragu.
Prema njegovim rečima, specijalni tužilac za organizovani kriminal Mladen Nenadić mogao bi da otkrije značajne informacije o tom slučaju, ukoliko bi mu bile dostupne bez političkih pritisaka i opstrukcija.
Optužbe o pritiscima i selektivnoj primeni zakona
Švarm ukazuje na svedočene pritiske unutar državnih institucija. Navodi primer v.d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, koji je pred tužilaštvom opisao kako je ministar kulture Nikola Selaković više puta zahtevao dokument o ukidanju zaštite Generalštaba, iako za to, navodno, nije imao nadležnosti.
Ovaj incident, prema Švarmu, odražava širi obrazac – selektivnu primenu zakona, netransparentnost i ignorisanje sudskih odluka, kao u slučaju Zaječara, gde izvršna vlast dva puta nije sprovela pravosnažnu presudu.
Veze sa Trampovim zetom Kušnerom
Švarm tvrdi da vlast želi po svaku cenu da Generalštab preda kompaniji povezanoj sa Džeredom Kušnerom, zetom Donalda Trampa. Ovaj plan, prema njegovom mišljenju, deo je još jedne netransparentne odluke koja bi pogodovala pojedinim interesnim grupama.
Ipak, naglašava da bi taj potez mogao da izazove negativne međunarodne reakcije, jer Tramp i Kušner ne žele da se nađu pod lupom globalne javnosti zbog kontroverznog projekta u Srbiji.
Građanski pritisak menja situaciju
Posebno ističe da pritisak građana ima ključnu ulogu u očuvanju Generalštaba. Protesti i javno nezadovoljstvo pokazali su da aktuelna vlast više ne može da ignoriše društveni otpor.
Švarm navodi da je Srbija 2025. godine drugačija nego pre nekoliko godina – građani su aktivniji, osetljiviji na nepravdu i sve manje spremni da ćute pred sumnjivim odlukama.
Generalštab kao simbol šire borbe
Za Švarma, afera Generalštab nije izolovan slučaj. Ona je, kako kaže, simbol borbe protiv korupcije, netransparentnog upravljanja i nepoštovanja institucija. Po njegovoj oceni, građani su prepoznali trenutak kada se mora povući crvena linija – a Generalštab je upravo taj slučaj.
